U fokusu - Srbija

Kako podržati mlade preduzetnike

Nedovoljno razvijena preduzetnička kultura, nedostatak razumevanja i podrške sredine, nedostatak preduzetničkih znanja i veština, nerazvijena finansijska podrška i visoko opterećenje fiskalnim i parafiskalnim nametima, samo su neki od problema sa kojima se sreću mladi preduzetnici, nalazi su istraživanja koje je sproveo tim Ekonomskog instituta iz Beograda. Kao odgovor na identifikovane probleme, definisane su mere koje bi mogle da doprinesu razvoju preduzetništa mladih u zemlji.

Jedna od ključnih mera koja bi imala dugoročne pozitivne efekte u razvoju preduzetništva mladih jeste dalji razvoj neformalnog preduzetničkog obrazovanja kroz model „Učeničke kompanije“ u svim srednjim školama. Model „Učenička kompanija“ se bazira na razvoju osmišljene kompanije od strane učenika i njen prolazak kroz sve faze životnog ciklusa, čime učenici stiču praktična znanja i veštine, ističe se u nalazima istraživanja „Analiza regulatornog okvira preduzetništva tri najperspektivnije delatnosti, sa predlogom pojednostavljenja poslovanja za mlade preduzetnike”. Te tri oblasti su informaciono-komunikacione tehnologije, kreativne industrije i usluge u poljoprivredi.

Kako bi se razvila finansijska podrška, predloženo je usvajanje posebnog Zakona o rizičnim fondovima, čime bi se omogućilo normativno regulisanje investiranja putem venture kapitala. Ukazano je na potrebu donošenja Zakona o mikrofinansiranju, kao i drugih mera poput poreskog izuzimanja plaćanja poreza na dobit za investicije u tehnološke startup-ove i inovativne firme, uvođenje poreskih kredita za investicije u istraživanje i razvoj, kao i poreskih podsticaja u vidu neoporezivanja profita usmerenog u rizične investicije.

Da bi se smanjio broj mladih preduzetnika koji posluju u „sivoj zoni“, predloženo je nekoliko stimulativnih mera poreskog tretmana koje bi se primenjivale u ograničenom periodu neposredno nakom prvog registrovanja posla. Tako je predloženo ukidanje obaveze plaćanja doprinosa (sa ograničenjima da ne bi došlo do zloupotrebe) svim mladim preduzetnicima koji ne isplaćuju ličnu zaradu i koji se oporezuju po osnovu dobiti, smanjenje poreza na dohodak i socijalnih doprinosa za radna mesta kreirana u novoosnovanim firmama mladih preduzetnika (na primer do godinu dana) i uvođenje poreskog kredita za poreze i doprinose na plate (na primer za prve dve godine rada) novoosnovane firme mladog preduzetnika.

Ukazano je na potrebu da se praktično omogući primena savremenih i globalno prepoznatljivih sistema elektronske trgovine, kao što je PayPal. Ekonomski institut je, u tom smislu, kao najbolje rešenje predložio izmenu Zakona o deviznom poslovanju, tako da se građanima Srbije omogući devizno plaćanje putem interneta, a kao prelazno rešenje može biti uvođenje zakonske uredbe kojom bi se izjednačile transakcije putem interneta sa bankarskim transakcijama ili definisalo izuzeće od zakona za plaćanje u devizama za onlajn transakcije.

Prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti mlade populacije (starosti 15-24 godine) u drugom kvartalu 2016. godine je iznosila 36,1 odsto, što je duplo više nego opšta stopa nezaposlenosti koja je iznosila 15,2 odsto. Od ukupnog broja zaposlenih mladih u Srbiji, gotovo 80 odsto radi kod poslodavca za platu, 11,5 odsto radi bez zarade kao pomažući članovi domaćinstva, dok je samo 7,8 odsto mladih samozaposleno (30.900).

Naručilac istraživanja je Ministarstvo omladine i sporta, a partneri su Republički sekretarijat za javne politike, organizacija Helvetas ispred Švajcarske agencije za razvoj i saradnju i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva vlade Srbije.